Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 203. deo

Kroz krošnje drveća ih je ugledao kako stoje pored isturene bele stene. Zanemeo je kada je pored Miti ugledao Amana. Noge su mu zaklecale i rukama je zagrlio drvo, pitajući se odkud on tu i kada su se dogovorili da se nađu, kada su on i Miti stalno zajedno, ni telefoni im nisu imali mrežu, a i baterije su im bile više prazne, zbog nestanka struje. A plus ni Miti nije znala da će on danas biti odsutan. Stajao je nemo i posmatrao ih.
Aman se obratio Miti: “Ovaj pogled sa vidikovca je prelep! A po čemu je ovaj vidikovac dobio to ime?”
Miti: “Slugu sam, kada nas je tu doveo, isto to pitala, ali nije znao da mi odgovori. Zato se Akaš raspitao u firmi i oni su mu rekli da su od jednog pilota čuli da ga taj vidikovac podseća na pticu spuštenih krila.”
Aman je začuđeno gledao, a Miti se nasmejala i rekla: “On je pilot specijalnog helikoptera koji se koristi za razna istraživanja, prevozi ljude koji se bave raznim ekspedicijama, čak i naučnike i istraživače ovih prostora. Često preleće ovaj vidikovac. Ali tvrdi da i piloti manjih aviona pričaju da i njih taj vidikovac podseća na pticu.”
Aman: “Hvala ti, sad mi je jasno. Miti, želim da te pitam nešto… Da li si srećna ovde? Shvatio sam da si nasledila veliko bogastvo i da si postala jedna od najbogatijih žena naše zemlje.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)