Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 203. deo

Miti: “Moje bogastvo su moja deca, samo zbog njih sam srećna. Volela bih da ovo sve nisam nasledila, više bih volela da živim u maloj sobici i da kraj sebe imam svoju ljubav, pravu ljubav…”
Aman: “Znam Miti i razumem te, ti si oduvek bila skromna, zato ti i verujem. Miti, želim sa tobom da razgovaram o jednoj jako važnoj temi koja se tiče nas. Hajde da negde sednemo i popričamo.”
Krenuli su ka sredini samog vidikovca. Aman je čučnuo i gledao da li je zemlja ispod trave vlažna zbog kiše koja je padala. A onda je ustao, skinuo svoju kožnu jaknu i prostro da bi seli, rekavši da je, iako je sunčano, zemlja još uvek malo vlažna. Miti je sela na rukav jakne, da bi Aman seo na jaknu i da ne bi baš sedeli mnogo blizu.
Aman je to primetio, ustao je i rekao: “Miti, ustani i sedni na jaknu, a ja ću na rukav. Meni ne smeta i da sam malo na zemlji, a ti si žensko i možeš da se razboliš.”
Tako su i uradili. Miti je sela na jaknu do rukava, a Aman na rukav, tako da je između njih bilo prostora (moglo je i neko dete takoreći da sedne između njih). Akaš ih je posmatrao, a onda je primetio da staza vodi do jednog većeg žbuna. čučnuo je i počeo da skuplja lišće koje je bilo na stazi. To je radio veoma tiho i nečujno, polako i pažljivo. A onda je legao na zemlju. I dalje je skupljao lišće koje je bilo ispred njega i puzao do žbuna. Sve je to radio tiho i polako da ga ne vide. Ali kada je stigao do žbuna posmatrajuci Amana i svoju ženu nije video da se ispod njega nakupilo suvo lišće koje je zašuštalo i on se trgao tako da je pomerio i žbun…
Kraj 203. dela

Nastavi da čitaš:

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 202. deo Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 212. deo Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 130. deo Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 201. deo Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 205. deo Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 163. deo