Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 209. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 209. deo
Akaš i baka su ušli u sobu, jer se Miti više nije čula. Akaš je stao ispred kreveta i ukočeno je posmatrao. Miti je zatvorenih očiju tiho jecala. Baka je prišla do Miti, uhvatila je za ruku i više puta tiho izgovorila njeno ime, ali ona nije reagovala.
Baka se obratila Akašu: “Sine, vidiš, zaspala je, a i u snu jeca… Vidiš li koliko joj je jastuk mokar od suza…? Ne smem ga dirati… neka, osušiće se. Šta ćemo sine sada? Samo nam preostaje da se molimo za nju…”
Akaš: “Hoćemo bako, molićemo se… Jako mi je teško da je gledam u takvuom stanju… Video sam ih na vdikovcu koliko su se smejali i bili srećni, a da ona je sada u takvom stanju… Ne smem je izgubiti, moram da uradim nešto… Ona ne sme da umre…”
Počeo je da plače i da se nervozno šeta po sobi: “Nisam smeo da je dovedem ovde! Da sam znao da joj ovde neće prijati i da će upasti u ovakvo stanje nikada je ne bih doveo! A i Vi bako znate da joj nisam ni branio da se čuje sa njim… Bako, mislio sam da je naša ljubav prava i jaka i da nas niko nikada neće moći rastaviti, ali sam pogrešio… Sada shvatam da je ljubav između njih jača… On je čak iz Mumbaja došao na motoru samo da je vidi… Ja sam uljez u njihovoj vezi… Uz pomoć moje sestre od ujaka ja sam ih rastavio i to sam uradio samo zbog osvete, i to ispred hrama boga Šive… Možda me i bog Šiva kažnjava… Moram uraditi nešto!”