Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 217. deo

Miti: “Dobro Akaše, želiš da mi budeš dobar prijatelj? Ali između dobrih prijatelja ne sme biti ništa sakriveno i dobri prijatelji ne smeju imati tajne.”
Akaš: “Slažem se Miti, između nas više ne sme biti tajni.”
Miti: “Hoćeš li mi onda iskreno odgovoriti na jedno pitanje koje me dugo muči i čini me nesrećnom?”
Akaš: “Hoću, sve ću ti reći. Šta te muči?”
Miti: “Akaše, ne mogu da te shvatim… Sećaš se da si me u sirotištu ostavio i otišao besan, nisi želeo da usvojimo bebu, želeo si dete svoje krvi. Slučajem okolnosti se pojavila devojčica za koju sam se borila i protiv tvoje i moje porodice, protiv svih da je spasim od lošeg života. Čak sam i svoj život rizikovala zbog nje. Na kraju smo saznali da je Rani tvoja ćerka, tvoja krv… Krv koju ti sada odbijaš. Zašto? Skoro niko sem nas najbližih ne zna da je tebi Nandini sestra. Zašto ne želiš da te Rani zove “tata”, što ti njoj i jesi – otac. A sada je odbijaš iako je ona dete tvoje krvi…”
Akaš: “Shvatio sam još davno da sam pogrešio što nisam prihvatio da usvojimo bebu. Tada sam samo želeo naše dete, a ne dete neke druge žene. Miti, kada si me zbog bebe napustila i o tebi se ništa nije znalo, mnogo sam propatio i sebi dao obećanje da samo da te nađem i vratim u život svaka tvoja želja će biti ispunjena. I sve sam radio šta si ti htela. Video sam koliko se boriš za tu devojčicu i ja sam te podržao i čak je i usvojio, ne znajući čija je ćerka. Nije me ni interesovalo, želeo sam samo da ti budeš srećna. (NASTAVAK NA SLED.STR.)