Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 218. deo

Akaš; “Zašto mi to sve nisi rekla, ona bi morala odmah da ode!”
Miti: “Iti si je tada štitio. Meni to sve sigurno ne bi poverovao, pre bi verovao njoj, a čak bi i vikao na mene i govorio da sam ja za sve kriva. Ćutala sam.”
Akaš: “Nisi smela da to sve skrivaš od mene! Miti, ona nije želela mene, njoj se sve u onoj kući dopalo! Mislila je ako te ubije ili istera iz mog života da će ona ući u moj život da bude gospodarica. Ona je zla i odvratna žena koja me je pijanog iskoristila. Zbog razdvojenosti u tvojoj trudnoći tada sam bio spreman da se osvetim Nandini. Zbog tvoje trudnoće ja je tada ne bih ubio, ali bih je tako prebio da ceo život pati i bude invalid! Ali bila je u zatvoru i ja joj nisam mogao ništa… Nisam bio pored tebe tokom tvoje trudnoće, ali sam bio u porodilištu kada si se porađala. Šta misliš kako mi je bilo kada je doktor od mene tražio da potpišem ko treba da preživi – majka ili bebe, jer ste svi bili kritični. Tada sam se setio Kane, iako je on potpisao da se spasi Surbi nije bilo tako, ona je preminula, a beba je preživela. Kada mi je doktor rekao da su bebe dobro, ali da ti nisi otišao sam ispred hrama da se molim za tvoj život plačući, jecajući… Kada sam se vratio video sam da se svi mole, pa čak sam i Ašfaga video crvenog od suza, i on je jecao za tobom. Tada mi je Ašfag priznao da je zaljubljen u tebe. Ti si preživela ali si pala u komu i doveli smo te kući, a bebe su bile u inkubatoru, samo da znaš kolike su bile… Ja sam svaki dan išao da ih vidim, nekada i pre podne i predveče… (NASTAVAK NA SLED.STR.)