Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 23. deo

Koliko joj je samo pomogao da prevaziđe povređenost i bol nakon saznanja da je ona ćerka ubice. Ona ga voli, o koliko ga još uvek voli. Uvek je bio uz nju i umeo da je sasluša, da upije svaku njenu reč, da joj obriše suze i da je zasmeje. Sećala se njihove vožnje na motoru, koliko je zavolela motor zbog njega. Mislila je da je on njena ljubav za ceo život. A ne kao otac njene dece koji ju je voleo kao ženu i ljubavnicu, a ne kao drugaricu i prijateljicu koju treba razumeti i saslušati – on to nije umeo, ili nije hteo. Nikad je nije saslušao i bio uz nju kad joj je bilo najteže. Smešila se na pomisao da će sad pevati svoje stare pesme koje su bile pisane zbog Amana. Bože da li ce se Aman prepoznati u tim pesmama? Razmišljala je neprestano o njemu i pitala se šta je sa njim. Da li se oženio? Sigurno jeste i sad sigurno ima porodicu, a nju je sigurno zaboravio. Koliko jaka je bila njihova ljubav… Pitala se zašto je ostavio, zar samo zato što mu je rekla da je kopile. Ne, nenemoguće, rekao joj je da njemu nije važno što je ona kopile. Kako je on znao da ona nije kopile? Volela bi da ga vidi, i da ga pita šta je hteo da joj kaže, i kako je on bio siguran da ona nije kopile. Razmišljajući o Amanu počela je opet da ga upoređuje sa ocem svoje dece, koga je nekada mnogo volela, a sad joj je on noćna mora, samo kad pomisli šta sve nije proživela zbog njega. Kako ga ranije nije prozrela, da u njemu još uvek gori želja za osvetom? Taj čovek je dobar glumac, glumio je da je voli, a na kraju završio u krevetu sa svojom ljubavnicom, dok je ona spavala sa njihovom ćerkom. Odbacio ju je kao biljku koja ne rađa, nije mu bila potrebna, odbacio je kao neupotrebljivu krpu, a uzeo u zagrljaj i krevet majku njegove ćerke.  (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Disclaimer: we dont own the picture