Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 23. deo

A Akaš je bio uporan da je vodi kod psihijatra na lečenje, sigurno bi je proglasili ludom. Bože u šta ju je ta žena pretvorila, u demona, da je imala toliku snagu da oca svoje dece baca po sobi. Borio se za nju, a na kraju prigrlio majku svoje ćerke, svoju prvu ljubav, a nju odbacio kao neupotrebljivu stvar. A Aman pravi iskreni drug, eto u čemu je razlika između njih. Aman je mislio samo na nju i kako da joj pomogne, a otac njene dece je mislio samo na sebe, nije ga bilo briga šta nju muči, o čemu razmišlja, i kad bi mu iznela i rekla svoj problem, posmatrao bi je kao osobu koja nema mozga, koja ne zna da razmišlja i da iznosi svoje mišljenje. Da je samo saslušao da ona ne može da bude majka. Možda bi kroz razgovor došli do zaključka da ode na pregled kod drugog, trećeg lekara ako treba. Medicina je mnogo napredovala, mogao je da je odvede u inostranstvo i da je leče, ali nije hteo da je sluša. I sad se više i ne čudi što joj se taj čovek gadi. Ne oseća više ništa prema njemu, i sigurna je da ga ne voli više. A svoju prvu ljubav voleće dok god je živa. I pesme koje je pisala o njemu – oseća ih. I Ekadeš je Miti rekla da joj nikada više ne spominje njenog sina, jer njeno srce sada kuca za drugoga, a to je njena stara ljubav.  (NASTAVAK NA SLED.STR.)