Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 231. deo

Gospođa Vivi je odmah prišla deci i rekla: “Jaoj, na šta ličite, baš ste mi slatki! Recite baki, kako ste se proveli na Holiju?”
Akaš, sluga i Miti su stajali nešto dalje i slušali decu. Deca su rekla da im je bilo mnogo lepo, svako od njih je pričao na glas o svojim utiscima i šta su radili.
Aman: “Bako, trebala si i ti da ideš sa nama! Da si samo videla kako je tata nosio mamu i igrao sa njom, a i drugi su tako igrali!”
Baba Vivi: “Šta?? Zar stvarno?”
A onda je pogledala u Miti i Akaša, smeh joj nije silazio sa lica kada ih je ugledala umazane bojama.
“Znači i Vi ste sa decom slavili Holi, vidim da imate boje na licu! A i igrali ste!” – rekla je.
Miti: “Ne, ne, bako, tu boju su nam stavila deca. Nismo ih mogli odbiti, a Akaš… Akaš me je nosio i igrao sa mnom. Znam bako da smo danas napravili veliki greh prema našim roditeljima, nisam mu to smela dozvoliti, nismo smeli igrati…”
Akaš: “Nismo Miti napravili nikakav greh. Sigurno su i naši roditelji, tamo negde gde su, srećni, ako smo i mi srećni.”
Miti: “Možda si u pravu, ali nismo smeli igrati…”
Akaš: “Vidim da se zbog toga osećaš loše, ali ako će ti biti lakše prihvati činjenicu da ti nisi igrala, nego sam igrao samo ja.”
Miti: “Šta pričaš, igrali smo zajedno i zajedno smo pogrešili, oboje smo grešni.”
Akaš se nasmejao: “Miti, ja sam igrao i nosio te i tako će biti na svakom Holiju. Na svakom Holiu ću te nositi i igrati sa tobom. Bako, nemojte mi zameriti, ali da znate da se osećam rasterećeno i opušteno. Ja do sada nikada nisam slavio ovaj praznik. Ali od danas ću ga slaviti.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)