Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 237. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 237. deo
Akaš: “Moliću se čistog srca da mi oprosti i da nas sve čuva od loših osoba. Nadam se da će mi oprostiti. Vidim Miti da si se zabrinula, ali ne brini, dokle god smo mi zajedno niko nam ništa neće moći. Svaku prepreku i zlo ćemo pobediti, kao i do sada. Sada bar znamo od koga nam može pretiti opasnost i bićemo na oprezu.”
Miti: “Akaše, moraćeš i ti da nosiš zaštitnu narukvicu. Šta ako u tebe ovaj put uvuče duha uz pomoć crnog maga, možeš nas sve ti pobiti.”
Akaš se nasmejao i pristao da i on nosi zaštitnu narukvicu, ako bude trebalo: “Od takve žene se svemu možemo nadati, ali imamo dosta vremena do tada, ona izlazi iz zatvora tek za dve godine. Miti, hajde sada da mislimo malo i na nas…
Stegao je još jače: “Znam šta moja žena najviše voli, a ja joj u tome nisam bio prvi!”
Nasmejao se i dodao: “Da li da za to što moja žena uživa u poljupcu i voli da se ljubi, zahvalim Amanu?”

Posle par dana je Akaša pozvala prodavačica iz butika, da mu javi da je sva naručena roba za njih stigla i da mogu doći po nju. I Miti i Akaš su se iznenadili jer je roba stigla dosta ranije nego što im je prodavačica rekla. Odmah su seli u kola i otišli do grada.
Prodavačica se nasmejala kada je videla da su došli odmah: “Sigurno ste se iznenadili što mi je roba stigla mnogo ranije, ali vi ste dosta stvari naručili, a posle vas sam puno stvari i prodala, to mi se odavno nije desilo!”
Akaš je platio, a zatim kaže: “Ja bih sada to odneo do kola. Da li je sve spakovano?” (NASTAVAK NA SLED.STR.)