Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 242. deo

Poseduješ vrednu knjigu do koje se teško dolazi i iz nje ćeš vršiti te eksperimente.”
Panini je bio vidno iznenađen.
Odmah je otišao i doneo Akašu knjigu: “Evo, Vi je pročitajte i fotokopirajte.”
Akaš mu se zahvalio, sa blagim osmehom na usnama. Panini se zahvaljivao Akašu na poverenju, a onda se obratio Miti i kazao da je njegova mama išla kod gospođe Vivi Bharti kada je saznala da ona traži svoju rodbinu i rekla joj je da je ona bila sluškinja u jednoj porodici Bharti, u Mumbaju, te dodala da je možda to ta porodica koju ona traži. Međutim, gospođa Bharti je rekla da to sigurno nije njena snaja, pošto joj se unuk i unuka prezivaju isto Bharti. Ta žena je sigurno imala sina, a njena snaja ima ćerku.
“Saznao sam da se naslednica zove Miti, zato sam sinoć i došao da vidim ko je bio u pravu – moja mama ili gospođa Bharti.” – dodao je Panini.
Miti: “Panini, jednog dana ću ti sve ispričati, pa i to zašto smo Kana i ja nosili bakino prezime. Inače, moje pravo devojačko prezime je Bundela. Mi sada idemo da bi se tvoja žena malo odmorila, ali čim joj bude bolje družicemo se. Drago mi je da i ovde imam nekoga koga dobro poznajem. Samo da znaš, nećemo se igrati više nikada “čoveče ne ljuti se”.”
Svi su se nasmejali, a Panini dodaje: “Da, ti si se uvek ljutila kada si gubila.”
Miti: “Ti si varao, priznaj da si varao! A onda kada bi video da se ja ljutim ti bi mi popuštao i dopuštao da te ja pobedim.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)