Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 244. deo

Sumitra je pogledala Miti i rekla: “Miti, videla sam koliko tebe voli tvoj muž, on uopšte ni ne krije svoju ljubav. Mnoge ženice koje su kupovale kod mene samo o Vama pričaju i Vašoj ljubavi. Međutim, znale su da na kraju dodaju da im deluje kao da ta njegova lepa i mlada ženica ne ume da pokaže svoju ljubav prema svom suprugu. Ili se možda stidi, a šta bi one sve dale da imaju takvog muža. Da, te ženice su u pravu, nisu svi muškarci isti. Moj muž je jako ozbiljan pred drugima i ne pokazuje nikakvu ljubav prema meni, ali kada smo sami u sobi ne ispušta me iz zagrljaja i neprestano mi govori koliko me voli, da mu mnogo nedostajem kada smo razdvojeni. Čak je tražio da nekome iznajmimo lokal i da ga stalno pratim i idem sa njim gde god je na terenu. Ali pošto mu je otac skoro umro ja ne mogu da ostavim moju svekrvu, koja me je prihvatila kao rođenu ćerku, samu…”
Miti: “Sumitra, vidim da si jako iskrena, ali ja ne umem i ne mogu da glumim ljubav, jer te ljubavi nema. Priznajem da sam mog muža nekada mnogo volela, ali ga sada više ne volim. Mnogo me je povredio i ta ljubav je nestala.
Sumitra: “Videla sam vas kad ste dosta stvari pazarili i kada ste izašli da ste se nešto mnogo svađali i prepirali ispred mog izloga. Da li su te nesuglasice i česte svađe razlog što si prestala da ga voliš?”
Miti: “Ne, ne, dešavale su se svađe, ali posle tih svađa su se dešavale i mnogo krupnije stvari. Međutim, one nisu razlog zbog kojih je on u potpunosti izgubio moju ljubav. Postoji nešto još gore od toga i ja mu to nikada neću moći oprostiti.”