Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 247. deo

Miti: “Ovde je jako lepo i gradić je mali, čudi me da ima samo dve tekstilne prodavnice, nema neki veći tržni centar, a plus nigde nisam videla da ima salon lepote. Gde Sumitra idete kod frizera?”
Sumitra: “Ima Miti salon lepote, ako budeš htela odvešću te, malo je udaljen. A ja imam svoje drugarice koje dolaze kod mene kući. Jedna je frizerka, a druga kozmetičarka. Ako hoćeš, upoznaću te sa njima.”
Baka: “Eto Miti, Sumitra će ti puno pomoći, stećićeš preko nje puno poznanika. Ona će te sa mnogima upoznati i uklopićeš se ovde.”
Sumitra se nasmejala i kaže: “Hoću bako, znam da Miti ovde nikog ne zna. Nije ovde loše živeti, ljudi su dobri i pošteni.”
Kroz dalji razgovor Miti je saznala da postoji još jedna tekstilna prodavnica koja je u sklopu kuće, ali da je stalno zaključana. Vlasnica radnje ima dve ćerke koje su se udale i otišle, a ona živi sama sa suprugom koji je oboleo i teško je pokretan. Tako da stare mušterije koje kod nje pazare zvone joj da izađe da bi ona otključala radnju i uslužila ih. Baka kaže da je i ona njena stara mušterija. Sve što joj treba od robe naruči preko telefona i sluga ode i kupi.
Sumitra: “Da bako, ona ne sme da ostavi kući muža samog na duže vreme. Saznala sam da teško žive i nemaju para za lečenje njenog muža. Već dve godine se tako muči sa njim, baš mi je žao. On nema nikakva primanja, iako je bako bio radnik u Vašoj firmi.”(NASTAVAK NA SLED.STR.)
Picture source: ilovedesign.sk