Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 255. deo

Sumitra je Akašu govorila kuda da vozi, a onda mu je ispričala i sve što je saznala od rođake, a i odgovarala na sva njegova pitanja. Kaže da je saznala da gore na planini ima parking za kola i da ljudi koji dugo čekaju silaze dole i spavaju u svojim kolima. Da su noći mnogo hladne i da je zato zamolila Miti da i za nju ponese ćebe, jer će sigurno i oni morati da spavaju u kolima. Takođe je saznala da na pola sata kolima ima neko naselje gde ljudi odlaze da kupe namirnice, vodu i hranu. Posle nekih 4 do 5 sati vožnje, Akaš je skrenuo na put koji vodi na planinu. Gore, na planini su ugledali parking koji je bio dosta veliki, ali i popunjen. Tako da je Akaš jedva negde uglavio kola. Akaš je na leđa stavio veliki ranac i krenuo stazom, a iza njega su išle Miti i Sumitra koje su uhvatile baku pod ruku. Sumitra je pozvala Akaša, koji je žurio, da malo uspori jer baka ne može da ide tako brzo, a do kuće belog maga im dosta da se ide, tako da će morati da prave i pauzu. Ali, na pola puta Miti je bila dosta umornija od bake i jedva se penjala uzbrdo. Baka je to videla i pozvala Akaša da stane i da pomogne Miti jer jedva hoda. Akaš je stao, a zatim prišao Miti i pitao je da li je popila lekove. Miti potvrđuje da ih je popila, ali ne zna zašto se toliko zamara. Akaš je zagrlio, a onda pitao hoće li da je nosi ako ne može da ide, ali je Miti odbila: “Ne, Akaše. Nosiš taj veliki ranac, nije lak, a još i mene da nosiš… Ići ćemo polako.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)
Picture source: http://ucnews.ucweb.com