Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 255. deo

Malo su išli, a onda rešili da sednu i da se odmore, a usput i da pojedu nešto. Dok su sedeli baka je prokomentarisala da je Miti uplašena i pitala je zašto se plaši. Miti negira da je uplašena, ali se pita zašto je uopšte i pristala da idu kod belog maga, kada nije ni sigurno da će ih primiti i koliko će dugo i čekati da ih primi. Pošli su u veliku neizvesnost, a i Sumitru su uveli u sve to. Sumitra joj kaže da se ne oseća loše zbog nje, ona samo želi da im pomogne i od srca to čini. Sedeli su još malo, a onda krenuli. Čim su stigli do mesta gde se nalazila kuća belog maga, ugledali su ogromnu masu ljudi. Ugledali su u daljini prizemnu belu kuću, koja nije bila velika, možda je imala samo nekoliko prostorija. A ispred nje je stajala velika masa ljudi. Sam prostor ispred kuće je bio veliki i okružen šumom. I na tom prostoru je bilo naroda koji su odlazili ili dolazili do bele kuće da bi se raspitivali. Uz sam rub šume ugledali su više grupa ljudi koji su sedeli na nekim prostirkama. Svo četvoro (baka, Sumitra, Akaš i Miti) su bili iznenađeni tim prizorom.
Baka Vivi im se obratila i rekla: “Pogledajte deco moja koliko ima nesrećnih ljudi kada ih je muka dovela ovde kao i nas.”
Miti: “Bako, ja sam stvarno iznenađena, i najmanje sam očekivala da ću ugledati baš ovoliki narod. Mislim da smo uzalud došli i ko zna kada će nas beli mag primiti…” (NASTAVAK NA SLED.STR.)
Picture source: www.instagram.com