Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 260. deo

Odvela me je u sobu te devojke i rekla da ona jedina ulazi u tu sobu od kada je ona preminula, da bi samo obrisala prašinu. Soba je bila lepa, visila je iznad kreveta njena velika uramljena slika, a na polici je stajala slika moga brata. Žena mi je rekla, gledajući u njenu sliku: “Vidite da je bila lepa devojka i jako dobra, imala je puno drugarica i sve su je volele. Ona se zaljubila u Vašeg brata i od njegove slike se nije odvajala, bila je srećna i svojim drugaricama se hvalila da će imati jako lepog muža. Kada je Vaš brat otišao u rat, videla sam je često da se moli da joj se živ i zdrav vrati. Posle rata je saznala da se vratio. Više puta me je pitala zašto on još nije došao po njuda se venčaju. Mnoge njene drugarice su se udale, a ona je sve više tugovala. Ali kada je saznala da je on odavno otišao od kuće i da je odbio da se sa njom oženi, te da je sigurno oženio neku drugu, pala je u postelju i posle mesec dana je preminula.” Pošto je čula da je i moj brat umro istog dana, rekla mi je da ga je ona odvela sa sobom jer je više puta čula, kada je ulazila u sobu da je obiđe, kako kroz suze proklinje. Otkrila mi je da je bacila tešku kletvu na moje roditelje i da je proklela sedam generacija te da sam i ja pod tim prokletstvom, a zatim mi je sve ovo o proklestvu ispričala što ste i vi danas saznali. Bilo mi je žao te mlade i lepe devojke, ali u to sve što sam saznala od te žene nisam verovala. (NASTAVAK NA SLED.STR.)
Picture source: Twitter