Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 263. deo

Kada ih je majka odvela u njegovu sobu bio je u šoku kada je video da nema Nandinine male sličice koju je godinama nosio u novčaniku, kao ni uramljene slike – iste onakve kakvu je pocepao ispred Miti. Mitinu torbu je odneo u sobu predviđenu za Miti, a njegovu u drugu sobu gde je planirao da spava. Zatim je otišao kod majke i pitao je gde su mu slike iz sobe. Rekla mu je da ih je sklonila i da neće da mu ih da dok je Miti tu. On je besan izašao i pošao u Mitinu sobu po telefon. Video je da Miti pokušava da dobije signal da bi njene nazvala. Uzeo je telefon i otišao pravo u selo da vidi da li se Nandini vratila. Vrata njene sobe su bila zaključana. Porodica koja je usvojila Nandini je sa suprotne strane od ulaza u kuću otvorila vrata jedne sobice, a zazidali su unutrašnja vrata. Ti ljudi je nisu voleli i nisu želeli da ona boravi sa njima u kući. Davali su joj nešto para i namirnice, a ponekad i skuvanu hranu jer je imala donatora koji je za nju plaćao, a on sada zna da je to bio njegov ujak. Jedna mlada žena koja se udala u komšiluku je zavolela Nandini i sa njom se družila pozivajuči je na kafu. Ta mala sobica je bila njihovo carstvo, tu su zajedno provodili svoje vreme. Tu se i desila njihova ljubav, jer je ona bila potpuno slobodna. Čim je video da Nandini nema otišao je kod te komšinice da se raspita za nju – da li je dolazila i da li je saznala nešto o njoj. Pošto je saznao da ni ona ne zna ništa o njoj seo je na travu malo dalje od kuće i zaplakao. Tada je u njemu bio ogroman bes. (NASTAVAK NA SLED.STR.)
Note: we don’t own the picture