Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 29. deo

Akaš je stajao korak ipo u istoj ravni sa njom i samo je klimnuo glavom.
Miti: “Evo rećiću ti istinu. Kad sam pomislila da sam kopile sav svet mi se srušio. Izgubila sam nekoga ko me je voleo, poštovao i razumeo i onda sam mislila da ću ceo život ostati sama jer kopile niko neće hteti. Ti si tada stalno trčao zamnom i znaš da sam se više puta pitala kako ti uvek znaš gde sam ja. Bilo mi je lepo druženje kasnije sa tobom. Ne mogu da kažem da mi se nisi sviđao, ti si lep i zgodan muškarac atletske građe, ali tad je i dalje moje srce kucalo za drugoga. Rekao si mi da nemaš oca, bilo mi te je žao, jer ni ja ga nisam imala. A onda ispred hrama te viđam sa mojom majkom i saznajem da si sa svojom majkom bio u zatvoru i da te je moja majka vaspitavala i učila jer si i majku izgubio. Bio si siroče, sa lošom reputacijom, na ivici društva isto kao i ja, jedno kopile bez oca. Kad sam videla da si se popeo na krov koledža i pravio one scene, pomislila sam da ako se udam za tebe možemo zajedno da se borimo protiv društva koje nas odbacuje. A kada sam saznala zašto si se ti oženio to je to bio šok.”
Akaš: “Miti, vrati se kući sa decom.”
Miti: “Šta, zar misliš da se nisi dovoljno osvetio, zar treba još da mi se svetiš, šta hoćeš od mene više?”
Akaš: “Ne Miti, šta pricaš to? Vrati se Miti sa decom.”
Miti: “Ne Akaše, ja sam kod svoje kuće, a ti mi daj razvod i kreni dalje.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)