Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 29. deo

Akaš: “Miti, spasio sam te… Oboje smo mogli poginuti, ali ipak sam ja bio u pravu da ćeš postati majka.”
Miti: “Da, da si me hteo onda salušati ono sve ne bi morali da prođemo kroz šta smo prošli, možda bi kroz naš razgovor došli do zakljucka da odem kod drugog lekara, a medicina je toliko uznapredovala i da sam bila nerotkinja možda bi se našao neki lek u inostranstvu. Ali ni tada nisam imala sa kim da razgovaram, da se posavetujem. Ti si tad želeo samo svoje dete, a ja sam bila biljka koja ne rađa, koja nema ploda. Otišla sam, ne znam zašto si trčao za mnom.”
Akaš: “Zbog ljubavi! Miti puno te volim!”
Miti: “Puno me voliš (pa se nasmeja)? Kakva je to ljubav? Ispred policijske stanice sam držala tvoju i Nandininu sliku. Posmatrala sam vas u policijskoj stanici ispred kola, a u kolima me lažeš da je prvi put vidiš. Kući saznajem od nje istinu o vama. Odvodiš je gore na sprat da sa njom nasamo razgovaraš jer pred suprugom imaš tajne. Sve mi je tad bilo jasno. Zadržala sam je da vidim da li ti još nešto osećaš za nju i na kraju si dokazao da nisi ravnodušan. A šta mi sve nije radila, ko zna šta mi je sipala u piće pa sam halucinirala… (NASTAVAK NA SLED.STR.)