Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 46. deo

Jedan od mladića je kleknuo i molio da joj se ne sudi, jer je on siguran da ona nije ubica, da ona nikako ne može biti ubica, ona nikoga ne može ubiti, on je dobro poznaje. Plakao je. Drugi muškarac koji je takođe plakao je rekao da je ta njena jetrva, Ambika Četerđi ćerka policajca, i zato to sve ide protiv nje, čak i dokazi pojedini nestaju. Oni su otišli, a ja sam se zainteresovao za taj slučaj i pozvao sam glavnu inspektorku. Ona mi je rekla da oni nemaju nikakav dokaz da je ona ubica, a ni dokaz da nije ubica. Ona (inspektorka) je vršila pritisak na nju (Miti) da prizna ubistvo, međutim ona je tvrdila da je nevina i da nikada neće priznati zlocin. Zato ju je inspektorka i predala sudu, da sud odluči. Zatim mi je rekla da ona dobro poznaje žrtvu, da je ona ćerka njenog kolege. Rekla je da su i kod nje dolazila dva mladića koja su tvrdila da ona nije ubica i da se ta devojka Ambika sama zapalila. Znate, za ovu mladu damu se zalagalo i jedno ministarstvo. Oni su tražili šta god da se dokaže da ona mora dobiti pomilovanje. Nisam znao šta da radim, otišao sam kod glavnog sudije i sve sam mu ispričao. I on je bio zapanjen. (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.colorstv.com