Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 46. deo

Naredio mi je da ja moram biti tužioc i da suđenje mora ići svojim tokom, zbog porodice nastradale Ambike Četerđi, a ona će imati i svoju odbranu. Čak mi je rekao da ja tražim i smrtnu presudu, a odbrana će se pobuniti isto kao i optužena i da će on (sudija) dati pomilovanje. Ali, ova hrabra devojka nam je pokvarila dogovor, jer je priznala zlocin. Sudiji ništa drugo nije ostalo nego da je proglasi krivom. Ja sam lično želeo da prisustvujem njenom pogubljenju. Stajao sam i čekao. Nju su doveli, delovala je veoma smireno. Pitao sam je ima li poslednju želju, a ona je rekla: “U ovoj bitci sam izgubila muža… ako je ovo moj poraz, onda ne želim da mi vrećom pokrivate lice.” Nećete mi verovati, posmatrao sam je kako stoji smirena i zamišljena, bez straha i suza kao da će nešto lepo da doživi i spremna je za to, samo je gledala pravo. Baš kada sam trebao da dam znak dželatu da povuče polugu da se obavi smrtna kazna, došao je policajac i rekao da se vešanje prekine, da je ona (Miti) govorila istinu, da je uhvaćena Ambika Četerđi živa, inspektorka im je javila. Ona (Miti) se tada onesvestila. Pozvao sam doktora iz zatvorske bolnice i četiri bolničara su je odvela jer mi nikako nismo uspevali da je osvestimo. (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.colorstv.com