Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 46. deo

Dok su je nosili, uplakani mladić ih je zaustavljao i hvatao je za ruku da vidi ima li pulsa i da li je živa. Ja sam zaustavio bolničare i naredio da mu dozvole da proveri, a onda je mladić skočio na mene i počeo da viče: “Vidite da nije ubica! Sad biste imali na duši i Vi i ona zla žena dve duše na svojoj savesti! I ja sam hteo da se obesim, da njena duša ne ide sama na onaj svet! Spašen sam u zadnjem trenutku!” Znate li da je ova devojka postala mit u sudu? I dan danas se priča o njoj. Višestruke ubice ne možemo smiriti prilikom izvršenja smrtne kazne, plaču i mole za milost. Mnogima smo morali da vežemo usta pre vreće koja ide na glavu, da ne bi slušali njihovu viku. Takvim zločincima pričam o njoj i njenoj hrabrosti, da je smirena, nevina, hrabra devojka trebala biti pogubljena, a ni glasa nije pustila i to bez vreće. Da trebaju da se stide kao muškarci.”
Jedan iz publike je viknuo: “A šta je sa tom Ambikom? Da li je ona pogubljena zbog pokušaja ubistva?”
Neki mladići iz publike su vikali: “Smrt Ambiki! Smrt Ambiki!”
Tužioc je dao rukom znak da se stišaju i rekao da je dobila kaznu i osuđena je: “Baš sam se juče raspitao za nju i rekli si mi da je odslužila kaznu i da je na slobodi.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.youtube.com