Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 46. deo

Miti: “Profesore, o kome pričate?”
Profesor: “O tebi Miti, i tvom momku. Miti i ja sam bio momak, a sad sam i roditelj i sve razumem. Da li bi htela jednu pesmu da mi otpevaš, ako je znaš, može i refren?”
Miti: “Koju pesmu?”
Profesor: “Vrana”.
Miti: “To je teška pesma, ali probaću samo deo koji često pevam kući.”
Miti je zapevala: “Evo ti vrano, moje telo puno ožiljaka, možeš da se nahraniš njime, jer ono jeste telo mrtvaka… ali poštedi mi oči, jer u njima još tinja nada da ću videti svog dragog… ja želim da idem sa Amanom, Amanom, Amanom, Amanom, Amanom, ja sam postala on, on je u meni, ja u njemu, ja samo želim da pođem sa njim.”
Profesor se nasmejao: “Bravo Miti, ti si sad otkrila o kome smo večeras pričali. Da, to je Aman Verma. On je tu, video sam ga. Ustani Amane!” (NASTAVAK NA SLED.STR.)