Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 53. deo

Rani: “A šta si meni kupio?”
Akaš je pogledao začuđeno: “Šta sam Rani tebi mogao da kupim u prodavnici igračaka? Ti si velika.”
Rani: “Dobro, bar nešto da si mi kupio…”
Akaš: “Rani, rekao sam ti da si ti prerasla ove igračke. Eto ti voliš da slikaš, voliš da igraš. Ti se upiši u školu plesa i slikanja i gotovo!”
Rani je ustala, pošla ka vratima da izađe, ali je stala i plačnim glasom upitala: “Znači stvarno meni nisi ništa kupio? Ni knjigu, ni spomenar, ništa…”
Izašla je uplakana. Otišla je kod bake Ekadeš i počela da se žali oko toga šta je sve ujka Akaš kupio devojčicama i Amanu, a njoj ništa… Bar neku knjigu da joj je kupio, ili spomenar, ali ne on se nje nije ni setio… Plakala je i bila jako tužna.
Miti ju je zagrlila: “A šta bi ti volela? Koju knjigu? Ja ne mogu da odem da ti kupim, i da ostavim baku, ali zamoliću moju Amo da ti kupi i neko će ti je doneti. Nemoj da placeš!”
Rani: “Miti, nije stvar u samom poklonu, stvar je u tome što se on mene nije uopšte setio… Ja kao da ne postojim….”(NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: twitter.com