Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 57. deo

Ujutru rano je Miti čula da Ekadeš nešto traži, skočila je iz kreveta i došla da nje pitajući šta želi. Da li je žedna, možda želi u kupatilo? Međutim, Ekadeš je odmahivala glavom, i samo je šaputala: “Oprosti mi snajo, što sam bila toliko zla prema tebi, što sam te toliko mrzela, kao i tvoju nedužnu maku.. oprosti mi, molim te… Ne znam da li će mi Ića koja je mlada umrla oprostiti, sve kletve, a i sam bog… oprosti mi snajo…”
Miti je začuđeno gledala: “Zaboravite to sve majko, ja sam to sve odavno zaboravila.”
Ekadeš: “Snajo, molim te, oprosti mome sinu, on mnogo pati, a i deca su ga zavolela… nemoj blizance više razdvajati, molim te snaho… Volim te kao da sam te ja rodila…”
Ekadeš nije više imala snage da priča, već šapatom i odugovlačenjem je izgovarala reči tražeći oproštaj.
Miti: “Ne pričajte više majko, nemojte se zamarati!”
A onda je istrčala iz sobe i počela da viče: “Pozovite lekara, mami je pozlilo!! Odmah neko da pozove lekara, majci je loše!”
Utrčala je nazad u sobu, sela pored Ekadeš i jedva je uzdigla njenu glavu te je naslonila na svoje grudi i davala joj da pije vodu. Ekadeš je odbijala vodu, a Miti je pitala: “Šta Vam je odjednom majko??” (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.dailymotion.com