Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 64. deo

Miti: “Ali čoveče, ti nisi uradio ni jedan ritual za svoju majku! Nisi bio na bdenju, nisi bio na sahrani, i sada ovaj poslednji ritual! Zašto, Akaše??”
Akaš: “Pa rekao sam ti, zbog tebe Miti, ne mogu te ostaviti, moram da sam uz tebe i da te čuvam.”
Miti: “Ne moraš se toliko angažovati oko mene Akaše, ja i onako uskoro odlazim, a i čim mi bude bolje razvešćemo se.”
Akaš: “Nećemo se Miti razvesti, od toga nema ništa, naš razvod je otkazan, još dok si bila u bolnici. Vidiš Miti, ni bog ne želi da se mi razvedemo.”
Miti: “Šta, poziv za razvod je stigao kad sam ja bila u bolnici?? Dobro, nema veze, podneću novu tužbu čim stignem kući. Akaš: “Slušaj Miti, tamo gde ideš ti sa decom tamo idem i ja! Dobio sam svoju polovinu kreveta i ja je se neću odreći. Tu polovinu kreveta nisam oteo, nisam je tražio, sama si mi je dala i ja je nikada više neću napustiti. Postavila si zid između nas-porađala jastučiće i ja ću to poštovati, neću rušiti taj zid, sve dok ga ti ne srušiš. Taj zid između nas biće dokle god ti budeš želela.”
Miti: “Tamo gde ja idem za tebe nema mesta! Ni Kana ni deda ti neće dozvoliti tamo da živiš i boraviš.”
Akaš je gleda, a onda dođe do njenog kreveta i klekne pored nje. Miti ga uopšte nije gledala, uzdigla se malo, a on joj je ispod glave stavio još jedno jastuče, a onda joj rekao: “Dobro Miti, ako me oni neće primiti, hajde da u nekom naselju iznajmimo jednu sobu, kao Višnu i Mutka. Samo za tebe, mene i našu dečicu.”
Miti: “Svašta, da radiš u firmi Bundela, a da živiš u naselju u jednoj sobi.”
Akaš: “A zašto moram da radim u firmi Bundela? Napustiču je, radiću bilo šta. Miti, ja znam sve oko auta da radim, znam mehaniku, znam i limariju. Šta misliš, kako sam došao do novca da ti kupim one nanogice za rođendan? Imao sam para, mama mi je dala, ali ja sam želeo lično da zaradim pare da ti kupim poklon za rođendan… (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.just-showbiz.com, credit to the photographer