Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 74. deo

Ambika: “Miti, zašto tako razmišljaš? On te puno voli i brine o tebi, a i deca ga obožavaju.”
Miti: “Hajde Ambika… On izgleda voli samo sebe, i jako je loš čovek, ali sam kasno shvatila… Puno sam mu praštala, a zbog njega sam u ovakvom stanju.”
Kada je majka umrla to je bila samo jedna kap koja je prelila čašu punu bola povređenosti i gorčine. Da on oseća neku ljubav on ne bi svoje rođeno dete odbacivao. Rani sada prolazi slično kao što je i ona u svojim najlepšim godinama prošla. Majka joj je u zatvoru, a rođeni otac je ne priznaje i odbacuje, stvara od svog deteta kopile. Miti je pričala i plakala.
“Znaš Ambika i moja mama je bila u zatvoru, zbog ubistva njegovog oca. Meni su rekli da su mi roditelji umrli… Odrasla sam sa bakom i Kanom, a onda saznajem da mi je majka u zatvoru i da je ubica. Muktina nana mi je rekla da sam ja kopile i da treba da se ubijem jer me ni jedno društvo neće prihvatiti. Izgubila sam svoju ljubav i rešila da se ubijem. Tada me je tvoj tata udario kolima, preživela sam.” – nastavljala je.
Ambika je isto počela da plače, plakale su zajedno.
Miti: “Ne znam Ambika što ti to sve pričam, ali možda ovaj alkohol deluje, i ja ti otvaram svoje srce. Akaš je uzeo identitet Višnua koga je u zatvoru njegova majka školovala i brinula se o njemu, kao i o drugoj deci. On je isto bio sa lošom reptacijom i zato sam se udala za njega, jer sam mislila da ćemo se zajedno izboriti protiv društva koje nas odbacuje. (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: twitter.com, credit to the photographer