Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 75. deo

Akaš se pitao da li je sve to trebao da priča Nandini. Ali, sa saznanjem da je on otac Ranin tada je mislio da tako treba. Čim je video Nandini u zatvoru i saznao da je ona Ranina majka, odmah je posumnjao da mu je Rani ćerka, znajući koliko Rani ima godina, a uzimajući u obzir i one pokrete kada se devojčica izvinjavala – majka mu je potvrdila da kao da gleda njega. Tada je bio u šoku. Video je koliko je to pogodilo Miti, ali je morao tu noć da provede sam. U takvim trenucima voleo je da bude sam i da o svemu razmišlja. Bilo mu je bitno da svojoj Miti potvrdi da je ona njegov život, i da je puno voli, to mu je bilo važno. O tome nije ni trebao da razmišlja, nijedna osoba nije mogla nju da zameni, ona je bila njegova velika ljubav. Tu noć nije ni oka sklopio. Samo je razmišljao kako je on tako loš i zao bio nagrađen da dobije dete, da ima svoje dete, svoju krv, a Miti koja je bila toliko dobra, poštena, iskrena, svima praštala, o svima mislila… jedna iskrena, dobra duša… da je bog tako kažnjava, da ne može postati majka i osetiti osećaj materinstva. A onda se pitao, da li ga ona stvarno voli kada je zadržala u kući njegovu bivšu ljubavnicu. Zbog te samoće koju je želeo da bi o svemu tome razmišljao, a pored Miti to nije mogao, debelo se pokajao, jer Miti nikako da mu dozvoli da uđe u njihovu sobu, i zato je morao da narušava svoje zdravlje. Akaš je plakao i shvatio da je Miti povredilo što je on odveo Nandini u sobu, da nasamo razgovaraju. (NASTAVAK NA SLED.STR.)