Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 82. deo

Akaš i Sankrat su napravili mesto za radni sto u Mitinoj sobi, stavili lampu i uključen laptop, a zatim sve Mitine knjige su poređali na sto, u tome su im i deca pomagala. Svako dete je donosilo knjigu Akašu i sankrantu, a ono su ih hvalili kako su mnogo vredni i puno su im pomogli. Zatim su izašli iz sobe i sišli dole u hol.
Miti čim je ušla u sobu i to videla bila je dosta iznenađena i pitala se zašto on to sve radi. Sela je na krevet i bila veoma razočarana. Ona nije želela da on ima ikakvu obavezu prema njoj, nema potrebe da se sa tim kupuje kod nje. Setila se da je sličan sto ona imala nekada, dok je studirala i to je sve više podsećalo na to vreme. Otvorila je laptop i setila se da je tada na svom laptopu držala Amanovu sliku, došlo joj je da zaplače. Uzela je jednu knjigu, sela i počela da je prelistava. Setila se i svojih drugarica i drugova, da su često jedni drugima pomagali oko nekih predmeta i nejasnoća. Pitala se šta ako njoj nešto ne bude jasno, koga da zove i da pita. Mnogo je lakše slušati predavanja nego samo učiti. Setila se da ima Amanov broj mobilnog i da bi joj on sigurno pomogao. Ali je odustala, ne, ona njega nikada neće zvati. Šta bi mu rekla i da ga pozove? Otvorena knjiga joj je bila na stolu, preko knjige je prekrstila ruke, spustila glavu i zaplakala. Pitala se zašto je toliko bolesna da mora da bude u toj kući. (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.india-forums.com