Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 84. deo

Miti: “Od koga si saznao gde sam i kako si se stvorio ispred provalije da me spasiš?”
Akaš: “Miti, rećiću ti. Mutka mi je rekla gde si otišla posle njihovog venčanja. Po Sankratu sam ti poslao pismo i sve ti u njemu napisao. Interesuje me da li si pročitala to pismo? Po tvom ponašanju onda, rekao bih da nisi.”
Miti mu je odgovorila da nije i nije želela da ga čita.
Akaš: “Ja sam i pretpostavio, to je drugo pismo moje koje ti nisi pročitala. Jedno sam ti ostavio u onoj naseobini dok si spavala – tu sam ti sve priznao – ali ti pismo nisi ni pogledala i sve si saznala od tetke i Ratora.”
Miti: “Sada me ne interesuju pisma. Kako si se našao tamo da me spasiš?”
Akaš: “Stigao sam kolima ispred hotela i taman sam pošao da iz gepeka izvadim putnu torbu, kada onda sam te ugledao ispred sa bakom. Nisam smeo odmah da vam priđem, otišao sam do najbližeg drveta i krio sam se da me ne vidite. Video sam da ste krenule u šetnju, krenuo sam i ja, ali sam se i dalje krio iza drveća pored puta i pazio opet da me ne vidite. Video sam da se baka saplela i da su tvoja kolica pošla nizbrdo, video sam da si izgubila kontolu nad njima. Tada sam sakriven iza drveća trčao kao lud, bilo je i klizavo od lišća, klizao sam se ali nisam odustajao. A onda sam ugledao veliku krivinu. Znao sam da ćeš proći pravo kroz zemljani deo, koji vodi do provalije. Tu sam stao i sačekao te, i tako sam te spasio.
Miti: “Nisi ni morao, bolje da sam poginula…” (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: ask.fm