Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 85. deo

Akaš je nemo slušao suze su mu išle niz lice: “Tada sam samo slušao majku Miti, nisam ni bio svestan koliko te volim! Ona me je ucenila, ako ne ubijem tebe da će ona da se ubije, a ja sam tada bio mnogo vezan za majku. Već sam rastao bez oca, zar sam tada trebao i majku da izgubim? Zato sam te slao kući samu, da te sklonim i od majke i od sebe.”
Miti: “Samo mi još nešto nije jasno. Kako si znao da sam bila ono veče u klubu, kada je izbio požar? Zašto si me spasio, ako si me mrzeo?”
Akaš: “Surbi mi je rekla da si u klubu, pre toga sam te pratio da bih te bolje prepoznao. U klubu sam video da si pila, video sam da jedva stojiš na nogama. Tada sam došao na ideju da izazovem požar da bih te spasio, da imam razloga da ti se približim.”
Miti: “Šta?? Ti si izazvao požar u klubu? Ali kako?”
Akaš: “Preko instalacija. Rekao sam ti da sam učio zanat i kod električara. Znao sam kako može doći do požara. Ja sam zapalio klub, ali sam te u onoj gužvi izgubio. Svi su bežali, ali tebe nigde nisam video. Mislio sam da si i ti počela da bežiš sa drugaricama. Krenuo sam i ja, a onda sam ugledao tvoju drugaricu u beloj haljini i nju sam poneo da bi video tebe. Tada sam saznao da si ostala gore. Preko obezbeđenja sam uleteo u klub, trčao sam gore bez daha i ugledao te u polusvesnom stanju. Tako da sam u zadnjoj sekundi skočio sa terase, inače bi zajedno poginuli. Miti, to mi je mnogo značilo, da ti se približim kao tvoj spasioc, a osvojio sam i poverenje tvoje porodice.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)