Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 90. deo

Akaš je samo prevrnuo očima: “Dobro Miti, spremi se i dođi dole, čekaću te.”
Miti se spremila i sišla dole na ručak.
Prišla je odmah Manuu i počela da ga ljubi: “Vidi koliko si porastao, baš mi je drago što sam sišla da te vidim!”
Aman: “Mama, ti njega poznaješ? Znaš, i on je naš stariji brat.”
Miti je pomazila Amana: “Kako da ne znam, ja sam ga držala u rukama još dok je bio beba, a vidi sada koliko je porastao!”
Suze su joj pošle na oči.
Aman: “Mama, držala si ga isto kao i mene kada sam ja bio beba?”
Miti: “Da Amane, sine moj, isto kao i tebe srećo moja.”
Pošto je Miti čučala pored Manua i Amana polako je ustala. Svi su ih posmatrali. Miti je ustala, a onda joj je prišao Višnu i rekao: “Miti, dugo te nisam video, drago mi je što te vidim. Ti si jako divna, ista si kao tvoja majka Ića koju sam ja jako voleo i onaj tvoj govor me je stvarno dirnuo. Ne znam i ne sećam se kada sam zadnji put plakao, ali ti si uspela tada da me rasplačeš. Ti si velika žena i drago mi je što te ja lično znam.”
Miti mu se zahvalila i rekla da joj je jako žao što ga je rasplakala, ona nije imala tu nameru. Tada je govorila sve što je znala i osećala.
Višnu: “Znaš Miti, drago mi je što će škola i sirotište nositi ime moje učiteljice.”
Miti je samo klimala glavom: “To je najmanje što sam mogla uraditi za svoju mladu preminulu majku.”
Pogledala je Muktu koja je plakala.
Mukta je onda došla do Miti, zagrlila je i rekla: “Oprosti mi Miti, molim te!” (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.colorstv.com