Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 90. deo

Miti je zagrlila: “Dobro Mukta, opraštam ti… Još davno sam ti oprostila, ali da znaš da nikada nisam zaboravila… Dobro, hajde nemoj da plačeš, danas je lep dan, mojoj deci je rođendan. Vidiš Mukta i jalove žene mogu biti majke, tako se za ništa više nemoj sekirati. Hajde da sada to sve zaboravimo.”
Ručak je prošao u veoma prijatnom raspoloženju. Prvo su nahranili decu, a onda su oni ručali. Posle toga su deca duvala svećice i sladila se tortom. Mukta se više puta izvinjavala Miti za sve što je povređivala ili vređala, ali joj je rekla da je puno voli i da je presrećna što je nastavila studije. Žao joj je što se naljutila na nju i mnogo joj je nedostajala. Oduševljena je i njenim velikim uspehom i humanitarnim radom. I mnogo je ponosna što su se nekada zvale i volele kao sestre. Miti joj je rekla da je ona navikla da je povređuju, a ona da prašta, ali mogu se i dalje smatrati sestrama. Miti kada god bi spominjala Akaša za nešto oslovljavala bi ga kao “otac moje dece”, a svi su tada ćutali i gledali se među sobom. Miti je rekla Mukti da je mislila da nikada neće završiti fakultet, ali eto direktor fakulteta joj je omogućio da vanredno studira. Treću godinu je dala bez problema, ali u četvrtoj godini ima jedan težak predmet koji nikako da savlada. Mislila je da pozove jednog druga da joj pomogne, ali je odustala. Rekla joj je i o kom predmetu se radi. Mukta kaže da je ona imala odličnu ocenu iz tog predmeta i da će joj ona pomoći, eto doćiće sutra da joj pomogne ako se ona slaže. Miti se obradovala i zahvalila, kaže joj da bi bilo šteta da napusti fakultet zbog tog ispita. (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: ask.fm