Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 95. deo

Profesor: “Mora da je i tvoja majka bila jako dobra kada se i ona nesebično bavila decom, baš mi je žao što ti i tvoj brat Juvrađ niste rasli uz svoju majku…. Ja znam da se vi tada niste ni poznavali i da se kao drugovi nikada niste slagali, mi profesori pratimo i znamo sve. Znamo da su se on i tvoj drug Aman mnogo tukli, zbog tebe i još jedne devojke.”
Miti je potvrdila sve to, a i dalje je plakala. Zahvalila se puno i izašla sa Akašem. Akaš je ostao bez teksta kada je video te statue i osećaj sreće i radosti mu je oblivao lice, ali kada je profesor spomenuo Amana sav se naježio i posmatrao Miti kako reaguje. Čim su izašli iz kabineta pozvao ga je Sankrat rekavši mu da odmah mora doći u firmu da potpiše neka dokumenta, koja su stigla iz ministarstva. Akaš je zagrlio Miti i rekao da je mnogo uzbuđe njenim uspehom, ali još uvek se seća njene učionice gde je on nekada na silu odveo, te dodao da je on najsrećniji čovek na svetu, što mu je bog baš nju namenio da mu bude životna saputnica. Rekao joj je i da moraju da odu do firme, da mora da potpiše i overi neka dokumenta, pa da javi baki da će malo zakasniti. Miti je u kolima dok je Akaš vozio pozvala svoju baku i odmah joj se pohvalila da je uz diplomu dobila i dve statue od profesora. Jednu kao najbolja učenica, a drugu za hrabrost, a onda joj je rekla da će malo zakasniti, jer Akaš ima nešto hitno da završi u firmi, ali da bude spremna, kad dođu po nju da odmah krenu. Damini je rekla da nema problema, njeno selo i nije mnogo daleko tako da se oko toga mnogo ne sekiraju, ona će ih čekati. (NASTAVAK NA SLED.STR.)