Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 96. deo

Miti ga gleda i kaže: “Dobro Akaše. Idi u prodavnicu i kupi dve iste čaše i lepak. Uzmi jednu čašu i razbi, potom pokupi sve stakliće i zalepi. Videćeš da te čaše više nisu iste. Sipaj vodu u njih i videćeš da će iz zalepljene čaše procureti voda kad-tad. E takva je moja ljubav prema tebi i nikada se neće vratiti. Tvoja prošlost je vratila moju prošlost, moj bivši dečko je bio moja velika ljubav, on je i sada u mom srcu i biće dok god sam živa i nikakva me druga ljubav ne interesuje.”
Akašu su opet pošle suze: “Tim rečima mi dokazuješ i govoriš da me nikada nisi volela!”
Miti: “Jesam, ali si ti uništio tu ljubav. Njega sam potisnula duboko u mom srcu, ali si uspeo da to ponovo vratiš. Znaš, razmišljala sam dosta o svojoj prošlosti… Aman i Juvrađ su se nekada mnogo tukli, ali od kako smo mi bili u vezi, nikada se više nisu potukli, nekada su se i pozdravljali klimanjem glave. I sada sam sigurna da je Aman još tada znao da je meni Juvrađ brat, ali zašto mi on to nikada nije rekao i kako je on to sve znao, samo me to interesuje. Volela bih da ga vidim i da ga to pitam. Jer da sam još onda znala ko mi je otac nikada se ne bi udala za tebe. Eto, sve sam ti rekla, hajde da sada idemo, čeka nas moja baka.”  (NASTAVAK NA SLED.STR.)