Fanfiction nastavak ”Odbačene” – 70. epizoda – “Verovala sam da si ti moj princ…”

Tamana i Rani su bile u svojoj sobi.
Tamana : Skuvala sam ti čaj. Prijaće ti.
Rani : Hvala. Možeš li da mi nabaviš papire za razvod?
Tamana : Da li si sigurna da to želiš?
Rani : Jesam. Trebala sam to i pre uraditi, ali ja sam se nadala kao poslednja glupača.

Derja je služila doručak. Došla je do Rišteva.
Rištev : Ne želim ništa iz tvoje ruke!

Malo kasnije.
Rani je spavala. Sanjala je sebe i Rišteva. U tom njenom snu, ona je bila princeza a Rištev princ. Sanjala je najlepše trenutke sa njim. Nebo je bilo vedro, sunce je sijalo a oni su plesali na polju punom cveća. Bili su srećni i zaljubljeni. Onda se odjednom sve počelo menjati. Nebo je postalo oblačno, sunce je prestalo da greje. Cveće je uvenulo. Rani je od vesele princeze postala tužna. Njen sjaj u očima je potpuno iščezao. Bila je puna tuge. Gledala je kako se Rištev pretvara u čudovište.
Rani se naglo probudila iz sna. Polubunovna je ustala i počela mahnito pretraživati ormar. Izvadila je venčanicu, zatim je otišla u prostoriju gde stoje sredstva za čišćenje. Izvadila je kiselinu, zatim ju je obmotala venčanicom. Posle je otišla u kuhinju i naredila služavki da joj da šibice. Izjurila je u dvorište. Trudila se da je Miti i Akaš ne vide. Stavila je venčanicu na peskovit deo dvorišta, zatim je skinula mangalsutru s vrata i bacila je na venčanicu. Počela je sve polivati kiselinom. Rištev je stajao iza nje, pun suza. Vilica mu je podrhtavala. Hteo je da je moli da to ne radi, ali ga je glas izdao. Rani je upalila šibicu. Rištev je skupio snage da krikne njeno ime. (nastavak na sled.str.)