Kako da nazovem ovu ljubav? 2 – 1. epizoda

Šlok je ironično bezobrazan: “Hvatati za ruku rođaku je bezobrazluk? To si rekla radniku, da smo mi… veoma bliski rođaci, zar ne? Pa, u kakvoj smo mi zapravo vezi?”

Asta je sva zbunjena: “Šta to Vi govorite?”

Šlok joj se približava: “U koliko smo mi bliskoj vezi zapravo?”

Asta je uvređena njegovim rečima, samo što ne plače: “Kakve stvari govoriš… Ja te prvi put i životu vidim. Moja jedina greška je što nisam rekla istinu. Žao mi je… Danas je rođendan moje tete, samo sam htela da je usrećim, omakla mi se ta mala greška…”

Šlok počne da grmi na nju: “Mala greška?!! Ja sam oštećen za par miliona, a ti to nazivaš sitnom greškom, da bi usrećila neku matoru ženu?!”

Asta ga zamoli da ne priča tako o teti Suman, a on počne da se kreće prema njoj što nju parališe.

Šlok: “Inače ćeš šta uraditi? Opet ćeš lagati? Prvo si me nazvala rođakom… A šta ćeš sada reći? (Zgrabi je za ruke i divljački privuče sebi) Da si moja žena? (Asta pokušava da se izvuče, on joj je preblizu) Ili nešto više i od toga?”

Asta je zgrožena, skreće pogled, a on nastavi, besnim glasom: “Poznajem ja dobro vas žene. Koja je svrha vas bez nas muškaraca?”

Asta uvređeno govori da nema smisla pričati sa nekim ko ne poštuje žene. Pogrešila je što je uopšte došla da mu se izvini… Šlok se okrene prema njoj, pun sebe joj ozbiljnim glasom kaže da nije došla svojevoljno, došla je JER JE MORALA. Samo neka se gubi odatle, i neka mu se ne pojavljuje pred očima nikada više. (NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI)