Kako da nazovem ovu ljubav? – 240. epizoda

Manorama se budi iz sna usled neke buke. Ona pita ko je to tamo, ali ostane bez odgovora. Reši da sama proveri šta se dešava. Mračno je. Mano ugleda neku siluetu u belom sariju. Obrati se toj ženi, a ova progovori jezivim glasom. Okrene se ka Manorami, to je Pajal. Mano počne da vrišti. To je bio samo san i Mano se budi vrišteći. Na faci joj je bela maska, pa se ona joj jače razvrišti kad ugleda svoj odraz u ogledalu. Naravno, Mahinder se takođe probudi pa se i on prepadne kad je ugleda bela lica. Preklinje je da više ne spava sa tom maskom na licu. 😀

Garima razgovara telefonom sa Pajal, o Arnavu. Upravo tada u kuću uđe Arnav, sav mokar. Kuši ide za njim.Garima se požali Pajal kako Kuši mnogo muči Arnava.

Pritikina majka je zabrinuta oko venčanja. Garima i Kuši je uveravaju i teše da će sve biti u redu.

Kuši sređuje Pritiku (mislim da su kod Guptinih – prim.prev.) i govori joj da će to biti najlepši dan u njenom životu.

Arnav vidi da se Madhumati muči oko stare klime, koju treba da prenese kod Pritike pa joj pomogne.
Kušine i Pritikine drugarice kažu Kuši da se ona sigurno sad priseća svog venčanja. Arnav baš tada uđe u sobu i vidi kako Kuši osmeh nestaje s lica. Oboje se prisete dana kad je Arnav grubo odvukao Kuši u hram i stavio joj sindur i mangalsutru. Devojke teraju Kuši da opiše svoje venčanje. Arnav je sluša kako rečima ulepšava taj dan, opisuje prelepu venčanu haljinu… Devojke vele da bi volele da su mogle biti na njenom venčanju da vide koliko je lepa bila. U tom trenutku, Kuši ugleda na vratima zatečenog Arnava koji drži staru klimu u rukama. On bez reči spusti klimu, pokuša da ode, ali mu nešto ne da. Opet pogleda Kuši i sećaju se kako ju je on ucenio da se uda za njega.

Nema najave.

Nastavi da čitaš:

Kako da nazovem ovu ljubav? – 238. epizoda Kako da nazovem ovu ljubav? – 237. epizoda Kako da nazovem ovu ljubav? – 331. epizoda Kako da nazovem ovu ljubav? – 239. epizoda Kako da nazovem ovu ljubav? – 324. epizoda Kako da nazovem ovu ljubav? – 245. epizoda