Kako vreme prolazi – 303. epizoda – KRAJ SERIJE

Kako vreme prolazi – 303. epizoda – KRAJ SERIJE

Prikazuju matorog Osmana kako šeta ulicom gde su ranije živeli (gde je Alijeva kuća). Ulica je prazna, nigde nikoga nema. On se seća trenutaka sa Ajdinom i drugovima. Prikazuju Levijevu (čovek od koga su Osman i ostali krali voće) sahranu. U pozadini se čuje Osmanov glas: „Jednom mu je bio izbio požar u kući… Ahmet, ja, Juksel, Gurur, svi smo potrčali u pomoć. Izvadili smo stvari napolje. Posle su vatrogasci ugasili požar. Kada smo se udaljili od vile, Juksel reče „Uzmimo i jabuke. Neće nam ništa reći. Toliko smo mu pomogli.“ Uzeli smo i jabuke. Ali u vezi čika Levija smo pogrešili. Opet nas je jurio sa nekom izgorelom motkom u rukama. Opet mu je izbio požar. A on je spavao. Pošto je prošli put oterao sve ljude, sada mu niko nije dotrčao u pomoć. Umro je. Neka mu je pokoj duši.“ Osman šeta pustom ulicom i u pozadini se čuje Osmanov monolog: „Svi ostavljamo neki trag u životu. Neke svesno, neke nesvesno. Život čuva sve tragove koje ostavljamo. Brine o njima. Naši tragovi se talože jedan na drugi. Znali mi to ili ne, videli ili ne. (Prikazuju scene iz prošlosti porodice Akarsu. Osman ulazi u kuću (Alijeva kuća). Kuća je propala, nema nameštaja) Jedino je memorija života jača od memorije čoveka. Jedino čovek možda ne zna, možda ne vidi, možda ne čuje. Čak može i da zaboravi. Ali život ne zaboravlja i stvara čudo. Čak da mi to i ne znamo, ne vidimo, ne čujemo, ureže u naša srca tragove koje čuva. Ovi tragovi su miraz ljudi koji su prošli kroz naše živote.“ (NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI)