Obroci u Turskoj

Obroci u Turskoj

U Turskoj veoma ozbiljno shvataju obedovanje. Nezamislivo je da članovi domaćinstva jedu sami ili usput, na ulici, dok ostali jedu kod kuće. Običaj je da svi zajedno jedu tri puta tokom dana. Doručak ili kahvaltı (u bukvalnom prevodu “ispod kafe”), se najčešće sastoji od hleba, fete, crnih maslina i čaja. Mnoge firme imaju organizovani ručak za radnike.

DORUČAK – Turski doručak obično sadrži svež beli hleb, med, beyaz peynir – beli sir sličan feti, paradajz i krastavac sa crnim maslinovim uljem i crnim čajem. Menemen je omlet sa biberom i povrćem a često se prave i obična jaja – sucuk sa kobasicama.

GLAVNO JELO – Tradicionalno kao i kod nas za ručak će vam prvo servirati nešto za meze. Meze obuhvata taramasalata i cacik, jogurt, beli luk i krastavac, kobasice ili arnavut ciger tj. komadiće džigerice pečene u luku i začinima.
Glavno jelo se uvek sastoji od pilećeg, telećeg, očijeg ili ribljeg mesa. Uz jelo uvek jedu hleb a često se servira i pirinač. Tradicionalna salata zvana čoban salatas postavlja se na sred stola a u sebi sadrži paradajz, luk i krastavac preliven maslinovim uljem i ukrašena limuom.
Šiš kebab je vrlo popularan i dobro poznat turistima. To su naši ćevapi. Adana kebab su ljuti jagnjeći ćevapi.
Večera počinje kada se svi članovi porodice okupe i počnu da pričaju o tome kako su proveli dan. Meni se sastoji od tri ili više jela koja se jedu jedno za drugim uz salatu. Leti se večera oko 8 uveče.

Tokom praznika, kuhinje i špajzevi su krcati burekom, dolamama, pudinzima i desertima koji se na sto mogu izneti bez neke preterano komplikovane dodatne pripreme. Sahrane su još jedna od prilika kada se kuva za puno ljudi. U ovom slučaju, komšije pripremaju i šalju jela ožalošćenoj porodici tri dana nakon smrti ukućana. Jedino jelo koje se priprema u kući preminulog je helva koja se šalje komšijama i poslužuje posetiocima. U nekim delovima Turske, običaj je da neko od bližih prijatelja preminulog počne da sprema helvu, uz prisećanje na anegdote iz života. Zatim se kašika dodaje sledećem prijatelju i on nastavlja mešanje i prisećanje na vreme kada je pokojnik bio živ. Helva je najčešće gotova taman u vreme kada su svi prisutni imali prilike da kažu nešto o pokojniku. Ova jednostavna ceremonija čini da ljudi koji su ostali pričaju o nekim lepšim vremenima i na trenutak zaborave svoju žalost, ojačavajući vezu među njima.

Nastavak na sledecoj strani