Odbačeno siroče – 1144. ep. – Garima umire, Guman preti Surađu i Čakor!

Zatim je doveo u kuću Vatsalu kao najmlađu snaju. Ali mu je pravi motiv iza toga da je pretvori u svoju ljubavnicu. Ako on ne bude bio ubijen što pre… on će… on će onda ovde da pretvori male devojčice u kurve. Nakon toga će ih koristiti u pogrešne svrhe i kao svoje igračkice. Ako to nije robstvo, šta je to onda? Ja… Ja sam isto sluga. Njegova sluga, a on mi je gospodar. Morate da oslobodite žene od robstva. Morate da ih oslobodite. Tek će onda Azadgunđ biti slobodan. Svi će biti srećni… Nadam se da shvatate moje poslednje reči. Spasite žene Azadgunđa. Ubijte zločince. Ubijte…” Ona zatvara oči i pada na zemlju mrtva. Surađ je besan i steže šaku u pesnicu. Čakor je isto besna i plače. Guman zove Surađa i pita ga gde je, došao mu je u kuću i saznao da je on sa Čakor u Banarasu. Surađ ljutito govori: ,,Da, pošli smo tamo… ali sam promenio želju. Moram da odem tamo noseći tvoj pepeo, Guman Sing. Ne zaslužuješ da budeš moj brat. Ti si zver koja treba da bude zavezana i izmučena najgore moguće. I onda ćeš biti protiv nas. Sada vidi šta ću ti učiniti!” Guman se nasmeje ironično: ,,Šta? Šta veliš? Aha, čini se kao da ti je ova moja Garima rekla sve pre smrti. Dobro, makar sve znaš. Da ti kažem još nešto. Nisam ja tako zao kao što ti misliš. Zlobniji sam dosta od toga. Mnogo gori i zlobniji! Poslušaj me sada pažljivo. Požuri i dođi kući sa Čakor. Znaš, nastojim da ubijem tebe i celu tvoju porodicu. Počeo sam već s tim. Tvoja majka može umreti svakog trenutka. Tvoja ćerka… koju si tek našao… je na granici da umre isto. Dođi kući brzo ili se možete ponovo razdvojiti puno…”

(NASTAVAK NA SLED. STRANI)