Odbačeno siroče 1337. epizoda – Čakor je izbačena iz kuće!

Čakor je pogleda i objašnjava: ,,Ranviđej je ubio mnogo ljudi iz ovog sela. Treba da mu se osvetite. Pomozite mi. Hoću da ga strpam iza rešetaka! Nema razloga za vas da strahujete. Ja sam sa vama!”
Udovica odgovara tužno: ,,Niko neće da kaže ni reč protiv njega. Postala sam udovica, ali mi je Bog dao breme da brinem o deci. Ranviđej se dobro stara o mojoj deci. On meće hranu i vodu na moj stol. Ukoliko kažem i reč protiv njega, onda će moja deca da umru od gladi. Molim Vas… oprostite mi… i idite odavde!”
Ona se okrene i uđe unutra. Čakor stoji ispred i razmišlja šta sad da radi.

Kod kuće, Samir i Anđor sede u svojoj sobi i tuguju. Anđor plače i jadikuje: ,,Ništa ne mogu da učinim koliko god to želela. Ne znam… Ne znam gde mama može da bude. Tako je kasno. Kako je ona… Sve je moja greška!”
Samir je zagrli i privuče na sebe ubeđujući je: ,,Anđi… Anđi, teta je dobro gde god da bilo. Molim te da ne brineš o njoj. Znam da je teško, ali… ali sad su takve okolnosti!”
Anđor: ,,Briga me za okolnosti, Samire. Mama nikad nije puštala moju ruku. A ja… ja ne mogu ni da ispunim svoju dužnost ćerke. Koliko sam ja zla, koliko sam zla!” (NASTAVAK NA SLED.STR.)