Odbačeno siroče 1339. epizoda – Ranviđej otme Anđor i Samira!

Tetka: ,,Jao, dušo, šta da ti kažem? Nije mi dolazio san cele noći. U glavi su mi se vrtele svakojake misli. Pomislila sam zato da će mi biti malo bolje ukoliko rano ustanem. Ali zašto vas dvoje ovde stojite? Pođimo, razgovarajmo. Dođite, idemo!”
Ona hvata Samira za ruku i vraća ih oboje unutra. Samir i Anđor ćute i sede tužno dok tetka nešto priča.
Samir lažira osmeh i brine u sebi: ,,Ne znam kako ćemo da dođemo tamo…”
Anđor krišom šalje Čakor poruku: ,,Biće potrebno neko vreme, mama…. (Thoda time lagega maa….)”
Ovamo, Čakor se šetka zabrinuto i primeti poruku.
Ona pročita to i razmišlja: ,,Ako Samir i Anđor ne dođu za deset minuta, onda ću ja lično da odem u palatu!”
Kod kuće je molitva u toku. Devojka s velom preko glave dođe, sedne tu pored i učestvuje u molitvi. Tetka pomisli da je to Anđor i osmehne se.
S druge strane, Anđor i Samir se drže za ruke i trče šumom. Samir drži ranac na leđima i zastaje na tren da uzme daha. Anđor: ,,Hvala bogu, Samire, Baćika nam je pomogla. Inače nikad ne bismo mogli da odemo odavde. Ona je uzela sarije koje mi je tetka dala, obukla ih i sela za molitvu. Ali, Samire, ona nam je pomogla i tamo je sad sama. Ako joj tetka nešto učini, ako se nešto dogodi, šta onda…” (NASTAVAK NA SLED.STR.)