Shakti 497. ep.,Harmanove molitve spase Somiju od Karine, Ravine i njihovih ljudi! Malika grli Somiju!

Somija briše suze i govori ljudima: ,,Ja… Slušajte me, molim vas… Molim vas da me saslušate. Ja… Moj muž i njegova porodica… Oni su svi veoma dobri, ali ja u toj kući više nemam mesta. Tamo nemam nikakvu vrednost i nikakvu ulogu. Samo im donosim nesreću uvek… I vi imate ćerke, žene, majke, sestre, bake, tetke… Ja želim da me razumete i pustite na miru. Hoću da živim… Hoću da živim svoj život kako mi ne volja. Želim da zarađujem sama za sebe i neću više da zavisim ni od koga. Ni od koga. Zato me, molim vas, nemojte terati da idem tamo. Dobro mi je ovde… Zaista…”

Ljudi ćute i gledaju je. Somija sklapa ruke i objašnjava im još: ,,Razumete li me sada? Samir mi je dao ovaj posao i dao mi je krov nad glavom (mesto gde da živim). Njegova majka (Aunty) me je načinila svojom ćerkom i skuvala mi hranu. Oni su uz mene i puno mi pomažu. Ako ne moja, poštujte makar njihova osećanja i njih same. Nemam mesta više tamo, u toj palati. To jeste palata, ali nije za mene dom. Nije i neće nikada biti više… Čak i da sada promenim svoju odluku i vratim se tamo, ni tada neću moći da napravim mesto u njihovom srcu. Jednostavno neću moći. Budite humani (čovečni) i nemojte ih zvati… Molim vas, nemojte ih zvati. Poslušajte me, molim vas. Molim vas…”
Nastavak na sldećoj strani