Silsila Badalte Rishton Ka – 74. epizoda – Moli gubi svo poverenje u ljubav i prijateljstvo!

Moli se okrene ka ogledalu i priča: ,,Ovo… Ovako sam se obukla sada, ali to nisam ja. Ovo nije Moli. Neću da budem takva. Neću…”
Kunal je pogleda: ,,Znam. Znam to, Moli, da. Smiri se, preklinjem te!”
Moli histeriše: ,,Ovo nisam ja. This is not me, Kunal! Ovo nisam ja!”
Ona počne da skida narukvice s ruku i baca ih, skida panično sav nakit i briše karmin rukom. Kunal dotrči do nje i pita je šta to radi, povrediće se ovako. Moli trgne minđušu s uha tako jako da krene da curi krv. Ona dodirne kapljice krvi rukama i počne da se smeje, a onda ponovo krene da plače i veli: ,,Dobro… Tako se brineš o meni. Vidiš ovu ranu na meni, ali ovo nije ništa. Samo malo krvari i to će brzo da prođe. Ali… šta sa ranom koju si mi zadao ti lično? Kako će ona da prođe? Bog zna samo. Hoće li se ovo ikada izlečiti? Šta sve nisam učinila… za tebe… za nas! Za naš brak. Bila sam puno zauzeta možda, zar ne? Ali to je bilo za nas dvoje, da se tvoj san ostvari. Tvoja klinika. Zapravo… ne… bila sam tako zauzeta i slepa. Svi su dolazili i pričali mi da otvorim oči i sumnjam u tebe, ali nikoga nisam slušala to. Majka mi je ovo stalno govorila, Sviti (komšinica) isto… onaj gmizavac Rađdip. Čakor, Zoja… Nikoga nisam slušala! Nikada nisam sumnjala u vas dvoje. Slušala sam razne priče, ali sam se tome smejala i nisam slušala sve to. Zašto? Poverenje. Verovala sam, Kun… Verovala… Verovala sam slepo… I… verovala… i verovala. Zašto ne bih? Zašto da ne verujem svom mužu i najboljoj prijateljici? Ako ne verujem svojim najmilijima, kome ću drugom da verujem? Kome? Bila mi je greška što sam ti verovala. Bila je greška što sam dovela tu Nandini u svoju kuću kako bih joj pomogla! Izdvojila sam svoje vreme da ispunim tvoj životni san i… zar je to bilo pogrešno? Molim te, kaži mi. U čemu sam, dođavola, pogrešila? U mojoj kući… pred mojim nosem… bio si sa njom. Slomio si sva pravila i zakone venčanja. Slomio si moje srce i sve…” (NASTAVAK NA SLED.STR.)