Simar (1 015.ep.) 31.10.2014. – Simar odluči da ostane da živi sa Vikrantom i Sanđu!

Simar se obrati Vikrantu: “Ne možeš poslati Sanđu u internat.” Vikrant: “Da li imaš neku drugu ideju?” Simar: “Odvojivši je od sebe će i tebi zadati bol.” Vikrant: “Ko će biti odgovoran za nju? Misli o svom životu. Možeš nastaviti sa svojim poslom. Karan ima lanac hotela i u Delhiju. Izgubio sam pravo da te zadržim ovde i, da budem iskren, ne znam kada sam dobio osećanja prema tebi. Znam da niko ne može zauzeti Premovo mesto u tvom životu, tako da će biti dobro da Sanđu i ja odemo daleko od tebe. Odnos bez destinacije i imena treba biti napuštena. Zato sam doneo odluku i mislio sam da ćeš prihvatiti. Kupio sam ti kuću. Idi pre nego što se Sanđu probudi.”

Sledećeg jutra, Sanđu budi Vikranta: “Gde je mama? Ona nije u kući.” Vikrant se seti šta je sinoć rekao Simar. Prokomentariše kako je Simar otišla ne rekavši mu. Potom se obrati Sanđu: “Sanđu, mama je otišla i neće se vratiti.” Sanđu: “Ona me ne može ostaviti. Moram ići kod mame. (Ona ode u dnevnu sobu.) Mama!” Sanđu je zagrli I Simar joj kaže da će mama (ona) živeti sa njom, sad neka ide i neka se spremi, doručkovaće. Sanđu ode. Simar pogleda Vikranta. Vikrant: “Šta je ovo? Ne uvećavaj njen lažni život.” Simar: “Mislila sam o Sanđu cele noći. Ona mi je kao ćerka. Ona je kao Anđeli za mene. Sudbina je odlučila, ja ne mogu živeti bez Anđeli, ali ne mogu doneti odluku da živim bez Sanđu. Sad je ona moja Anđeli. Ne mogu da promenim to što misliš o meni. Simar je ništa bez Prema. Nema nikoga u mom srcu osim Prema. Ti si dobar prijatelj i uvek ćeš biti. Molim te Vikrante, ne oduzimaj mi Sanđu. Neću moći da živim.” Vikrant: “Šta pričaš? Ne mogu ti oduzeti Sanđu, ona je tvoja ćerka. Obećavam, nikad ti neću oduzeti to pravo, molim te prestani da plačeš.” (NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI)