Sulejman velicanstveni 124ep.,Mustafina sahrana

Sulejmanov kamp Ahmet paša podnosi report Sulejmanu: „Svi misle da je Rustem paša kriv i da je postavio zamku pokojnom princu.“ Sulejman: „Kakva zamka?“ Ahmet: „Hikmet aga je sam priznao. Vojnici su be

Mustafina smrt

sni, izdaja je na vratima, veruju u nevinost princa Mustafe.“ Sulejman: „Izdaju?“ A: „Svi optužuju Rustema, i oprostite mi, Hurrem sultaniju. Ako odmah nešto ne preduzmemo, naći ćemo se u problemima.“ Puno vojnika dolazi do Rustemova šatora praćeni su Hikmetom.

Ahmet: „Ja sam sve objasnio vladaru, on je Rustema pozvao k sebi i osobno će mu dati kazni.“ Rustem, praćen velikim ovacijama izlazi iz svog šatora, a do vladara ga vode sluge. Rustem ulazi u Sulejmanov šator. Sulejman uzima mač. Sulejman: „Čuo sam šta si napravio s Hikmet agom. Prema njegovim rečima, ti si naredio ubistvo mojih janjičarskih aga.“ Rustem: „Jesam, jer su vas planirali ubiti.“ Sulejman: „Znači priznaješ? Rustem: „Oni su se planirali pobuniti, to sam hteo sprečiti.“ Rustem uverava Sulejmana i naređuje agama da ga puste. Sulejman: „Svi te mrze. Žele tvoju glavu. Govore da je zbog tebe ubijen jedan nevin Princ.“ Rustem: „Kleveću. Vi napravite šta želite. Vaš gnev je velik, ali je još veća istina da ste doneli pravednu odluku. Mustafa nije bio nevin. To ste učinili za dobrobit i pravdu. Vi ste veliki vladar koji to mora učiniti radi uspostavljanja i očuvanja poretka.“ Sulejman: „Tebe oslobađam dužnosti. Odmah predaj svoj pečat i napusti vojni štab!“ Rustem izlazi.

Lokman po Sulejmanovoj zapovesti zove Ahmet pašu. Sulejman: „Ahmet pašo. Oslobodio sam Rustema dužnosti. Na njegovo mesto postavljam tebe. Neka ti je sa srećom.“ Ahmet mu se ne poklanja, čemu se Sulejman izrazito začudi. A: „Vladaru, ukazali ste mi čast. S ponosom ću činiti sve što mi naredite. Ja želim da mi osigurate život. Ako ću biti pogubljen kao Vezir, onda ne prihvatam dužnost.“ Sulejman je začuđen.

U  Rustemovom kampu R: „Kako ću izaći odavde?“ Z: „Navečer kad je najmanje opasno.“ Lokman: „Rustem paša, vladar je vaše dužnosti dao Kara Ahmet pašu.“ R: „Sad da vidimo kako će to on napraviti. Neće to dugo trajati.“ Amasijia Jusuf i Mehmet se igraju. Mali princ Mehmet: „Tata je došao!“ Jahja jaše na konju, vidljivo crvenih očiju. Mehmet i Atmadžin štitenik dolaze do njega. Tašlidžali silazi s konja. Mihrunisa: „Šta se događa? Za ime Božje reci.“ Tašlidžlli: „Sultanije… Naš Princ je izašao pred Božji sud. Moje iskreno saucesce.“ Nergisšah: „Tata!?!?!“ Mihrunisa pada. Mahidevran: „Gdje moj Mustafa?!“ Tašlidžali: „Sultanijo… U vladarovu šatoru je pogubljen. Sultanijo…“ Jusuf pita za Atmadžu, a nakon što mu Tašlidžali izrazi saucesce, sve mu postaje jasno. Jusufu pada suza iz oka..
NASTAVAK NA SLEDECOJ STRANI