Sulejman velicanstveni 124ep.,Mustafina sahrana

Mahidevran u crnini hoda Palatom kao smrt, shravana i seća se reči: „Pazi se. Ti si mi najneprocjenjiviji na ovom svetu. Ne bih mogla živeti da ti se nešto dogodi.“ Istanbul Rustem govori brat Sinanu šta se dogodilo. Rustem priča kako je pobegao. Sinan: „Je li vladar sve shvatio?“ Rustem: „Ne, ali je i sumnja dovoljna.“ Hurrem: „Zašto je Rustem ovako rano došao? Šta je hteo reći?“ Fahrije: „Ne znam, izričito vas je hteo videti.“ Hurrem: „Htela sam ti reći dobro došao, ali vesti nisu baš najbolje prema tvome stanju.“ Mihrimah: „Da li je nešto bilo? Moja braća? Otac?“ Rustem: „Princ Mustafa je po vladarovoj zapovedi pogubljen.“ Hurrem blenula.. Mihrimah ne zna šta će sa sobom. Rustem: „Mihrimah?!“ Ona izlazi van. On ostaje nasamo s Hurrem. Hurrem: „Ja… Toliko sam se godina borila za to. Čekala sam ovaj tren godinama. Nisam zaspala ni noćima u miru. A ti mi sada govoriš da je sve gotovo. Govoriš mi da sam pobedila, je li tako? Je li sve gotovo?“ Rustem: „Ni ne sumnjate, izvojili ste veliku pobedu.“ Mihrimah plače na hodniku, ususret joj dolazi Bajezit. Gulfem i Fatma ih gledaju. Mihrimah: „Brat Mustafa…“ Bajezit: „Govori, Mihrimah. Šta se dogodilo bratu, reci!“ Mihrimah: „Ubijen je po vladarevoj naredbi.“ Fatma, kao i sve cure u haremu se zgroze! Fatma viče Hurrem i Rustem: „Okrutnici, vi ste ubili Mustafu!“ Hurrem: „Shvatam vaš gnev, ali to nema veze s nama. To je vladarova odluka.“ Gulfem: „Evo šta ste napravili! Oca ste učinili ubicom sina.“ Bajezit: „Što to čujem?“ Hurrem: „Nema to veze sa mnom.“ Bajezit: „Ne dirajte me, na vašim je rukama krv moga brata.“ Gulfem: „Jeste li srecni sada? Jeste li? Niko nije ostao pred vama, zar ne? Pobeda je sada vaša!? Hajde, idite. Zašto stojite. Slavite ovu okrutnu pobedu! „ Hurrem: „Istina je da nismo bili u dobrim odnosima. Ali neću ovo slaviti.“ Fatma: „Kako ovo lako govoriš? Kako lako radite sve! Ubice! Vi ste ubice! Ubili ste nedužnu i nevinu osobu. Ubice!“ Hurrem: „Lako je optužiti mene i Rustema. Ali ne zaboravite da nismo mi naredile njegovo ubistvo, već vladar. Kad ste besne, onda pred njim taj bes istrošite.“

Amasija Tašlidžali govori Mahidevran da svi trebaju otići u Bursu i da će od sada tamo živeti. Mahidevran mu govori da Sulejman život treba biti proklet, jer je jedan sino-ubica. Nergisšah: „Mi nigde ne idemo. Amasija je naš dom, nju ne napuštamo, Tašlidžali!“ Mahidevran: „Ići ćemo, Nergisšah! Ići ćemo!“ Mahidevran: „Bićemo tamo gde je i moj sin Mustafa!“ Mihrunisa drži malo Mehmeta.

U Istanbul Svi pričaju kako je Mustafa ubijen. Zumbul ne veruje.. U Haremu se uči Kur’an za Mustafinu dušu. Fatma: „Nakon koliko godina što sam u PalaTi, i došla da čuvam Mustafu, evo štA se dogodilo.“ Gulfem: „Svi smo ostali bespomoćni. Hurrem nas je sve pobedila. Sunce naše radosti je zašlo. Od sada se ovde dani ne rađaju, ptice ne lete, deca ne vesele.“ Fatma: „Nisam ga spasila.“ Gulfem: „Ovo je sada jedno tužno mesto. Prinčev duh će biti svugde i nikog neće ostaviti na miru. Nikome neće dati spokoj.“ Amasija Mihrunisa gleda kroz prozor. Dolazi joj Mahidevran.
NASTAVAK NA SLEDECOJ STRANI