Sulejman velicanstveni 124ep.,Mustafina sahrana

Hurrem ne želi da Bajezit ide u Bursu. Hurrem mu ne dopušta govoreći da je Mahidevran besna. On ni ne traži dozvolu i govori da je poslednja stvar koju treba prema Mustafi je otići na sahranu. Ona mu govori da ona nije napravila ništa loše. On traži da izađe iz odaje.

Lokman donosi Sulejmanu Hurremino pismo: “Svetlo moje radosti. Znam da ste postupili najbolje. Nikako se ne prašta princu pred pobunom. To je dobra stvar, a vi ste napravili dobro. Niko vas ne može optuživati. Vladaru, dušo moje duše, morate znati o ovdašnjim događajima. Nažalost u Prestolnici svi traže ispriku i opravdanje i plašim se pobune. Princa Mehmeta žele postaviti na prestolje, tako sam čula. Koriste ovu priliku za vas. Ako odmah ne preduzmete sve potrebno, bojim se lošeg kraja. Vaša robinja i podanica Hurrem”

Bursa Na groblju je Mustafa umotan u kefin (ćefin). Mahidevran: „Mustafa, lave moj. Bio si nevin i bezgeršan. Kako su te ubili?“ Do njegovog  tela dolazi i Mihrunisa. “Kako su mogli, sine?! Ustani, hajde, čedo moje, dete. Tebi ovdje nije kraj, ovo nije tvoje mesto. Šta ću ja bez tebe? Bez tebe ne znam ništa.” Dolazi Bajezit. Mahidevran Mustafi: “Otvori oči!” Od njena krika i ptice se razbeže. Mahidevran Bajezitu: „Šta ti imaš tu da trazis?! Zašto si došao?! Ti i tvoja majka ste ga ubili! Šta još hoćeš! Ti si kriv! Kako mi sad dolaziš pred oči?!“ Bajezit: „Allah mi je svedok da nemam greha. Boli me barem koliko i vas.“ Mahidevran: „Ti si Hurremin sin. To ćeš uvek nositi pod srcem.“

Prikazan je obred pokapanja princa Mustafe na kojemu su, po običajima, prisutni samo muškarci; Bajezit, mali Mehmet, Jusuf, lala princa Bajezita i sl. Džihangir setno gleda prsten kojeg mu je Mustafa ostavio.
Zumbulov pomoćnik mu govori da narod želi spaliti grad i ubiti Hurrem i Rustema. Zumbul predlaže da zatvore dućan privremeno. Jedan od janjičara prepoznaje Zumbula kao Hurreminog pomoćnika. Zumbula napadaju, a in im govori da nema veze ni sa čim. U gradu kreće velika pobuna, ljudi kradu, uzimaju i nose… Strašni prizori.

U Bursi Bajezit govori svom lali da se ne želi ni vraćati u Prestolnici, a ovaj ga podseća da je on Namesnik Sultanata. Bajezit govori da je puno razmišljao zašto ga je vladar imenovao Namesnikom, a tek sada je shvatio – zato što bi to mogao sprečiti. Lala mu govori da zaboravi prošlost i da razmišlja o tome da se rat ne završava nego da se strane mešaju. Podseća ga da tugovanje traje četrdeset dana, a nakon četrdesetnice se sve nastavlja.
nastavak na sledecoj strani