“Tanhaiyan” / “Usamljenost” – 6. epizoda (1. deo)

Heder: “Šta?!”
Mira: “Prošla noć je ostavila utisak na tebe, zar ne?”
Heder: “Molim?”
Mira: “A ti meni držao lekciju! “Ja sam iskren momak. Ne vezujem se. Nije mi bitno.” Bla, bla, bla… Daj! Ti si postavio pravila, a ti ih sam ne možeš ispoštovati. A kad ih ja poštujem, tebi to smeta.”
Heder se nervira: “Nemoj sebi pridavati toliko važnosti, molim te.”
Mira se smeška: “Jer si za to ti tu! Zato si me dovukao ovamo kako bi mi postavio sva ta pitanja. Hajde da se suoočimo sa time, gdine Heder! Ti mi pridaješ važnost!”
Heder: “U redu, u redu. Pridavao sam! Sada više neću. Neću ništa više da čujem, ok? Završio sam. Odlazim.”
Gledaju se par trenutaka, Heder nikako da krene. 🙂 Mira se nasmeje i mahne mu u znak pozdrava. Heder pođe. Prođe pored ostalih prijatelja. Mira je polako krenula za njim.
Heder stane kad začuje Miru kao peva: “Ne mogu te tako lako dobiti, a momenti kad se srećemo su tako retki…”
Heder se okrene ka njoj.
Ona ga gleda, nastavlja da peva: “Ne mogu te tako lako dobiti, a momenti kad se srećemo su tako retki… Vreme koje sada imamo… volela bih ti reći ono što ti nisam rekla…”