Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 246. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 246. deo
Miti nastavlja tužno, skoro kroz plač: “Ne znam zašto meni i Amanu nije bilo suđeno da budemo zajedno, a naša ljubav je čista i iskrena… On je uvek umeo da me sasluša, a i sve mi je verovao, za razliku od Akaša. Znam da sam se udala za Amana i izgubila bebu nikada me ne bi ostavljao samu. Bio bi povređen, ali bi bio uz mene. I u sirotište da sam ga odvela kao Akaša on bi uzeo dokumenta i kući bi dugo o tome razgovarali, a ne kao Akaš – prvo nije mi dozvolio ništa da mu kažem, a drugo ljut i besan je napustio sirotište i otišao. Kada ih upoređujem vidim veliku razliku između njih. Ali mi jedno nije jasno – na prvom venčanju, kada sam se udavala za Akaša, moja drugarica koja me je rastavila od Amana je došla da spreči to venčanje. Rekla je da on (mladoženja) ima lažni identitet i da se zove Akaš Četerđi. Čudi me da moja mama tada nije reagovala jer je zbog jednog Četerđija kojeg je ubila braneći mog tatu tolike godine provela u zatvoru. Da se tada prekinulo moje venčanje i da se otkrila prevara znam da bih bila slomljena i nikoga ne bih htela da vidim. Sigurno bih se zatvarala u sobu plakala i patila zbog moje nesrećne sudbine. Ali bi se tada sigurno ugovorio brak između Amana i mene. Znajući sebe znam da bih odbijala taj brak sve dok ne bih saznala da je to Aman – moja velika ljubav – i tada bi bila najsrećnija osoba na svetu, a i Aman bi bio srećan jer me još uvek voli.”
Baka: “Ćerko, to je sve igra sudbine. Nije vam se dalo da budete zajedno, a možda je tebi baš Akaš suđen.”
Miti: “Suđen?” (NASTAVAK NA SLED.STR.)